informator

iskljucinasilje

Javne nabavke

iskljucinasilje

Корисни линкови

Ток предмета
 
Osnovni sud Niš
Основни суд у Нишу
Ministarstvo Pravde
Министартсво правде
Drustvo Sudija
Друштво судија
Vrhovni kasacioni sud Srbije
Врховни касациони суд
Sudski Vestaci Nis
Удружење вештака Ниш
Više javno tužilaštvo
Више јавно тужилаштво
Osnovno javno tužilaštvo
Основно јавно тужилаштво

Потврђена оптужница Вишег јавног тужилаштва у Нишу подигнута против Лидије С.

Постало је правноснажно решење Вишег суда у Нишу 1 Кв.бр. 128/16од 28.07.2017. године, којим је потврђена оптужница Вишег јавног тужилаштва у Нишу КТ бр. 164/16 – КТИ бр. 88/16 од 21.07.2017. године која је подигнута против оптужене Лидије С. због оправдане сумње да је извршила кривично дело тешко убиство из чл. 114. ст. 1. тач. 4. Кривичног законика у помагању у вези са чл. 35. Кривичног законика.

Нове могућности за превентивно спречавање насиља

Одржавање Панел дискусије поводом почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, која је одржана у Вишем суду у Нишу у организацији овог суда уз подршку Америчке амбасаде у РС, је побудило велико интересовање стручне и најшире јавности. Осим судија Вишег и Основног суда у Нишу панелу су присуствовале судије Апелационог суда у Нишу, судије са подручја Вишег суда у Прокупљу, судије Вишег суда у Лесковцу, Основног суда у Књажевцу, студенти и представници више невладиних организација и удружења. У дискусији, која је била веома садржајна, је истакнуто да се ради о распрострањеној врсти насиља, јер према подацима УН први узрок смрти и инвалидности међу женама од 15-45 година нису болест или саобраћајне незгоде, већ насиље, а најопасније место за жену је њен сопствени дом. Због тога је од посебног значаја превентивно и проактивно деловање свих, а пре свега државних органа и установа које се баве спречавањем насиља и заштитом жртава насиља. Утолико је и било оправдано доношење закона који прописује координисано деловање државних органа, установа за заштиту жртава, образовних, здравствених и других установа, удружења која се баве заштитом од насиља, на препознавању непосредне опасности од породичног насиља и превентивног реаговања изрицањем привремених хитних мера удаљење учиниоца из стана и привремене забране контактирања и прилажења жртви. Представљене су и пресуде Европског суда за људска права у вези са насиљем у породици, којима се установљава одговорност државе за обезбеђење поштовања људских права жртвама породичног насиља, јер се овом врстом насиља најчешће угрожава право на живот жртава. На Панелу су изнети подаци да је већ у прва три дана од почетка примене Закона поднето 7 пријава против учиниоца породичног насиља, као и да су изречене три хитне мере. Учесници Панела су се обавезали да ће се у организацији Вишег суда уз подршку Америчке амбасаде, за годину дана састати на истом месту да би размотрили ефекте и резултате примене новог Закона о спречавању насиља у породици.

 

 

Панел дискусија поводом почетка примене Закона о спречавању насиља у породици

Поводом почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, од 01.06.2017. године, Виши суд у Нишу, уз подршку Амбасаде САД у Републици Србији, дана 05.06.2017. године организује Панел дискусију на тему „Нови закон о спречавању насиља у породици“.

Циљ Панела је да учесници који се баве породичним насиљем, најширој и стручној јавности приближе и осветле појам породичног насиља, облике и његову распрострањеност, ко су жртве породичног насиља и какву заштиту оне уживају, значај и природу хитних мера које се по новом Закону могу изрећи учиниоцима, под којим условима ће оне бити изрицане и колико трају, организацију и поступање полиције, јавног тужилаштва, судова, центра за социјални рад у спречавању породичног насиља и хитној и делотворној заштити жртава породичног насиља, преглед праксе Европског суда за заштиту људских права, препреке које стоје на путу имплементације Закона у пракси, као и рад Службе за помоћ и подршку сведоцима и жртвама кривичних дела у Вишем суду у Нишу.

У раду Панела учествоваће професор Правног факултета у Нишу др Невена Петрушић, доцент Правног факултета у Нишу др Дарко Димовски, Стефан Милијановић начелник Одељења за превенцију и сузбијање насиља у породици МУП РС, судије, јавни тужиоци, представници Центра за социјални рад.

Панелу могу присуствовати заинтересовани грађани.

Панел ће бити одржан у понедељак 05.06.2017. године, са почетком у 12,00 часова у Великој сали Вишег суда у Нишу, број 90, други спрат зграде Палате правде.

НЕОЧЕКИВАНО ВЕЛИКИ ПРИЛИВ ПРЕДМЕТА У ВИШЕМ СУДУ У НИШУ

Према Годишњем извештају Врховног касационог суда у периоду од 01.01. до 31.12.2016. године у вишим судовима у РС је примљено укупно 145.977 предмета у свим материјама, односно 96.444 предмета у претежно судећим материјама. Из претходног извештајног периода је пренето 43.584 предмета у свим материјама, односно 32.421 предмет у претежно судећим материјама, тако да је укупан број предмета у раду био 186.561 у свим материјама, односно 128.865 предмета у претежно судећим материјама. Од наведеног броја решено је укупно 125.132, а нерешених је остало 61.429 предмета у свим материјама, док је у претежно судећи материјама укупно решено 75.607 предмета, а остало као нерешено 53.258 предмета.

У односу на 2015. годину уочава се да је у току 2016. године примљен већи број предмета и то за 11,62 % у свим материјама, а укупан број предмета у раду био је већи за 22.158 предмета или 13,48%. У 2016. години укупно је решено 4.315 предмета више него у претходном извештајном периоду, односно 3,57%, а на крају 2016. године остао је већи број укупно решених предмета и то 17.843 предмета. У претежно судећим материјама у односу на 2015. годину уочава се да је у 2016. години примљен већи број предмета за 31,06%, а укупан број предмета у раду био је већи за 27,34%. У току 2016. године укупно је решено више 9,93%, док је на крају године остало већи број укупно нерешених предмета за 64,27%.

            Од виших судова највећи просечан прилив предмета по судији је имао Виши суд у Нишу, у свим материјама 90,42 предмета, а у претежно судећим материјама 76,15 предмет, а затим Виши суд у Крушевцу, па Виши суд у Врању, а најмањи прилив предмета имао је Виши суд у Неготину 20,02 предмета по судији. Највише решених предмета по судији у претежно судећим материјама је такође имао Виши суд у Нишу 45,94 предмета, па Виши суд у Крагујевцу, Виши суд у Лесковцу, Виши суд у Београду, а најмање Виши суд у Сремској Митровици 12,13 предмета, па Виши суд у Неготину 12,50 предмета.

            Број нерешених старих предмета у свим материјама је у 2016. години у односу на 2015. годину смањен за 12,20%, док је у претежно судећим материјама повећан за 17,48%.

            Посебно је изражено повећање прилива предмета у грађанској материји и оно је у односу на број предмета примљених у 2015. години износило 310,91%. Карактеристично је да је највећи прилив предмета у овој материји забележен у Вишим судовима са подручја Апелационог суда у Нишу. Виши суд у Нишу је примио нових 2.729 „П“ предмета, више него ВС у Београду који је примио 2.268 „П“ предмета.

У другостепеној „Гж“ материји је највећи прилив имао Виши суд у Београду и то 12.497 предмета, затим Виши суд у Нишу 6.829 предмета, па Виши суд у Новом саду 4.793 предмета. По судији највећи прилив предмета је имао Виши суд у Крушевцу, па Виши суд у Нишу.

У кривичној материји највећи прилив предмета имао је Виши суд у Београду 658, у Новом Саду 219 предмета, у Нишу 137 предмета, док је најмањи прилив по судији имао Виши суд у Неготину 4,15. Највећи број решених предметима имали су Виши суд у Београду, Новом Саду и Нишу.

У односу на 2015. годину Виши суд у Нишу је у 2016. години примио три пута више предмета у свим материјама. У 2015. години је имао у раду 9.621 предмет, а у 2016. години 27.563 предмета. Много више је и решио, па је тако у 2016. години решено 20.761 предмет, док је у 2015. години решено 7091 предмет. У кривичној материји је у 2016. години имао у реду 260 предмета од којих је решено 153, а у грађанској материји је у раду имао 2855 „П“ предмета од којих је решено 543 предмета, док је у другостепеној „Гж“ материји имао у раду 8.721 предмет а решено је 4.725 предмета.

            У прва три месеца 2017. године је настављен неочекивано велики прилив предмета, тако да је примљено 2261 нових „П“ предмета и 2588 „Гж“ предмета.

            Изнетих подаци показују да је у 2016. години дошло до енормног повећања прилива предмета у грађанској материји. Повећање је изазвано покретањем такозваних масовних спорова, као што су поступци за утврђење дискриминације који су покренути по тужбама војних резервиста, поступци против Националне службе за запошљавање, премети војних пензионера, предмети против вртића.

У грађанској материји у којој је дошло до овако великог повећања прилива предмета ранијих година је у Вишем суду у Нишу поступало 9 судија, а у 2016. години до априла месеца није радило двоје судија због болести, а од августа месеца не ради троје судија који су изабрани за судије Апелационог суда у Нишу, тако да у грађанској материји поступа шесторо судија. Свако о д њих има у раду између 1000 и 1600 предмета. Због преоптерећености они нису у могућности да заказују рочишта у кратким временским размацима, нити да предмете завршавају у законом прописаним роковима. Одмах поступају у предметима који су по закону хитни. Свесни да ће то довести до незадовољства странака и повећања броја старих предмета у Вишем суду је измењен годишњи распоред судија, тако да сада у другостепеној парничној материји поступају и судије кривичари. Осим тога, од Високог савета судства је тражено да се одређени број предмета делегира мање оптерећеним судовима, да се у Виши суд упуте на рад судије из мање оперећених судова и да се распише оглас за избор нових судија. Високи савет судства је уважавајући као оправдан захтев Вишег суда расписао оглас за избор седам судија. Надамо се да ће избор судија бити извршен у што краћем року, како би објективно били у могућности да савладамо прилив предмета, да исте завршавамо у законским роковима и да доносимо квалитетне судске одлуке.

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СУДСКЕ ТУМАЧЕ ЗА ПОДРУЧЈЕ ВИШЕГ СУДА У НИШУ

Поштовани,

Члан 13. Правилника о сталним судским тумачима ("Сл. гласник РС", бр. 35/2010 и 80/2016) прописује да је преводилац дужан да води Дневник извршених превода и овера који садржи следеће податке:

1) редни број уписа;

2) датум пријема исправе или другог писмена ради превођења;

3) број и датум акта суда или другог државног органа или организације на чији захтев се врши превођење, односно лично име, адресу и матични број подносиоца исправе;

4) предмет превода (кратка ознака садржине исправе, са назнаком да ли се превод има употребити у земљи или иностранству);

5) износ наплаћене награде и трошкова за превод;

6) потврду подносиоца о пријему писмена и превода са датумом пријема;

7) напомену.

Дневник извршених превода и овера прошивен је јемствеником и оверен печатом и потписом председника вишег суда.

С обзиром да члан 7. истог правилника прописује да преводилац након постављења пред председником вишег суда на чијем подручју има пребивалиште полаже заклетву,  председнику тог суда се подноси дневник извршених превода и овера на потпис.

Обавеза да наведени дневник буде прошивен и оверен печатом и потписом председника вишег суда задржана је као и у раније важећем Правилнику, због спречавања злоупотребе додавањем или уклањањем одређеног броја листова.

С обзиром да послови везани за сталне судске вештаке и тумаче представљају послове судске управе, којом руководи председник, председник вишег суда је дужан да овери Дневник извршених превода, тј. поједине послове судске управе председник може поверити заменику председника и председницима одељења.

Струковно удружење сталних судских преводилаца и тумача Србије се обратило Министарству правде са молбом да се релевантни подаци учине транспарентнијим, с обзиром да је уочено да велики број преводиоца не зна коме да се обрати и не врши ову дужност у складу са Правилником. Стога оверу Дневника извршених превода и овера можете извршити у канцеларији број 107 у Вишем суду у Нишу, сваког радног дана почев од 07.30-15.30. часова.

Унапред хвала,

ПОТВРЂЕНА ОСУЂУЈУЋА ПРЕСУДА ОПТУЖЕНОМ ГРАДИМИРУ ВЕЉКОВИЋУ

Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 бр. 1276/16 од 29.11.2016. године одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Нишу и браниоца оптуженог и потврђена је пресуда Вишег суда у Нишу 4 К бр. 110/15 од 18.07.2016. године којом је оптужени Градимир Вељковић оглашен кривим због извршења продуженог кривичног дела обљуба над немоћним лицем из чл. 179. ст. 3. у вези ст. 1. Кривичног законика у вези са чл. 61. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 10 ( десет ) година у коју му се урачунава и време проведено у притвору.